Кандидати за одборнике одговарали су на питања грађана са званичне Фејсбук странице Општинског одбора СНС Сурчин.

Стеван Шуша, кандидат за председника Општине Сурчин

Марко Пухаловић: Ако будете на власти после избора, шта планирате да урадите:

Стеван Шуша: Планирамо да најпре извршимо адаптацију школе у Косовоској улици бој 2. У плану је да се она адаптира, како би у њој био вртић. Извршићемо и адаптацију старог Дома здравља, а ту ћемо преселити наша Јавна предузећа, која се сада налазе у Косовоској 2. Након тога, планирана је и изградња фискултурне сале у Бечмену и Добановцима, као и реновирање трга у Јакову и Добановцима. Поред свега тога, грађани Бољеваца ће коначно добити место у ком ће моћи да организују културна дешавања јер ће се реновирати Дом културе.  У плану је и реновирање биоскопске сале у Добановцима.

Перо Ђурђевић: Шта сте урадили да би помогли пољопривредницима?

Стеван Шуша: Једна од најважнијих помоћи је свакако субвенција у виду пластеника, која је организована уз помоћ Градског секретаријата. То је област где су општинска овлашћена врло скромна. Оно што се ради у том пољу је део стратегије коју доноси Влада. Ипак, Општина Сурчин је успела да помогне и реши неке проблеме наших пољопривредника. Управо у овој години радимо на путној структури у свим селима, јер је она нашим пољопривредницима неопходна. До сада је изграђено и санирано преко седам километара атарских путева, у које је уложено 22 милиона динара. На овај начин, пољопривредницима је олакшан прилаз ка обрадивом земљишту.

Јанко Склабински, кандидат за одборника

Миодраг Микица Кужет: Зашто грађани морају сами да плаћају изградњу водоводне мреже?

Јанко Склабински: Грађани не плаћају изградњу водоводне мреже, већ само обавезну законску таксу. То је једини начин да се извшри прикључак на мрежу. Таксу наплаћује Јавно комунално предузеће, Београдски водовод и канализација.  Оно што је свакако олакшица је то да грађани могу  таксу  да плате на 70 месечних рата.

Бојан Игњатић, кандидат за одборника

Грађанин желео да остане анониман: Зашто се тек сада наставља канализација? Зашто нисте почели раније?

Бојан Игњатић: Наставља се тек сада из више разлога. Први разлог је тај што након преузимања власти 2012. године ,  Јавно предузеће, као носилац посла и Општина која је била модератор у целој причи, су покренули поступак против извођача радова, који су стали са радовима јер су упали стечај и нису више постојали.  Пред тога, они су били дужни 28 милиона динара, да изведу радове.  Пошто они то нису могли, цела прича се пребацила на један други ниво, на ниво судства. Због тога је прекинута прича у том моменту. Оно што људи треба да знају је то да је Општина Сурчин, иако је причала да је урадила канализацију и да је довела до кућа те водове, у суштини је прикачила само 12 кућа у центру Сурчина. То је било једино што је било могуће, и то је био најлакши део посла. Све ово остало је један велики посао и финансијски обиман. На велико залагање Стевана Шуше, председника Скупштине, и слух градских челника довело је до тога да се пројекат пребаци под окриље Града, што и јесте објективно и реално. Град Београд је за ову годину одвојио 131 милион динара за ту инвестицију. С тим, што ће се у наредних година, инвестирати и у осталим селима. Ово је највећи капитални циљ, и највећа инвестиција. Целукупан пројекат ће коштати и више од 30 милиона еура, а треба напоменути да Општина Сурчин има буџет од 5 милина еура. Оно што исто морам да напоменем, током 2010, 2011 и 2012 године не само да су узете паре од грађана за канализацију, већ су и подизани кредити, које Општина није потрошила за ову намену.

Милија Орашанин: Шта је најбитније што сте урадили за ове четири године?

Бојан Игњатић: По мом мишљењу, највећа ствар која је урађена јесте стабилизација Општине и довођење у финансијски ред. Дакле, Општина је била на ивици банкрота и претио је проблем великих размера. У једном моменту су стизале и вести да ту мора да се укључи и Град, и разноразне Комисије, које ће водити рачуна о Општини. Међутим, ми смо самостално, са добрим планом, успели то да решимо и вратимо огромна средства. Та цифра се огледа у износи око 4 милиона евра, што је велики износ који смо ми успели да вратимо. Самим тим смо помогли стабилизацији Општине, а то је и највећи успех. Оно што људи треба да знају је да је начин вођења политике од стране Српске напредне странке, био и биће, начин домаћинског пословања. Ми нисмо решили да узимамо нове кредите, одлучили смо да се не задужујемо додатно, него смо направили план да прво вратимо дугове и стабилизујемо нашу Општину, да доведемо предузећа у ред. Оно што је важно је да су предузећа скунута са терета буџета Општине јер они сада сами послују, сами себи обезбеђују приходе и новац за опстанак.

Други део приче је везан за капиталне инвестиције. Људи обично не виде неке важне ствари, које су јако битне. Ми смо реконструисали саобраћајницу Бољевци – Јаково, која је била јако битна за људе из ових места. Исто тако смо реконстриусали саобраћајнице у Сурчину и Добановцима. Урадили смо преко 10 километара тротоара.    

Анђелко Пајчин, кандидат за одборника

Бранка Алемпијевић: Шта ћете урадити са депонијама

Анђелко Пајчин: Депоније су велики проблем, коју Општина решава из дана у дан. Депонија у Сурчину је чишћена више пута, као и депоније у Јакову и Добанвцима. Међутим, чињеница је да она и даље постоје. Тако да је то проблем, који мора да настави да се решава. Да би се то десило мора да сарађује више служби. Пре свега, Комунална инспекција мора да казни грађане који не чувају животну средину, и крше закон. После тога, Јавно предузеће може да систематски чисти депоније. У наредном периоду, ово ће бити један од најважнијих задатака Јавног предузећа. Да покушамо да решимо овај проблем. Да све депоније буду уређене и организоване, да имамо једну централну у неколико станица где ће се контролисати одлагање отпада. Највећим делом, свакако апелујемо на грађане да престану да загађују своју животну средину и стварају дивље депоније.  

Мухарем Рахимовић, кандидати за одборника

Златко Манчић: Да ли ће се у Бечмену урадити пијаца?

Мухарем Рахимовић: Бечмен има проблем, јер не постоји централно место где се налази пијаца, већ су се грађани распоредили на неколико места. Иако је пијаца некада постојала, то више није тако.  Ипак, можемо да обрадујемо наше комшије јер ће се ова ситуација променити у наредном пероду. Радови на изградњи пијаце, крећу већ следеће недеља. Место где ће се изградити пијаца је између Дома културе и поште. То је сјајан простор, на коме ће неких 20-ак продаваца моћи да поставе тезге.