После 10 година, Драган Ђилас је имао потребу да се обрати грађанима Градске општине Сурчин (ваљда није смео пре од лоповске срамоте) и том приликом хвали себи сличног Војислава Јаношевића. Ово звучи као нека лоша шала.

Грађани општине Сурчин се сећају и знају да је Војислав Јаношевић толико волео општину Сурчин и толико јој био посвећен да је у сопствени пословни простор уселио општину, по багателној цени од 6000 (и словима ко не верује бројевима: ШЕСТ ХИЉАДА ЕВРА) месечно. Толико је волео општину Сурчин да је морао из буџета себи да уплаћује шест хиљада евра месечно.

Толико је волео општину Сурчин и толико јој био посвећен да је фирма његове сестре из Добановаца, изводила радове на  гасификацији општине Сурчин.

Толико је волео општину Сурчин и толико јој био посвећен да је за „потребе општине“ из општинског буџета купио на центру Купинова кућу са плацем. Од своје сестре опет. У центру Купинова, у општини Пећинци, требала је кућа општини Сурчин. Купио је и плац и локал са буџетског рачуна општине на Ади Међици. Требало општини. Да, књишки пример посвећености и љубави према општини.

Војислав Јаношевић јетолико волео општину Сурчин и толико јој био посвећен да је 2012. године из општине, уз сагласност Драган Ђиласа, иако је знао да ће начин бити незаконит, отпустио преко 40 људи, који су сви до једног враћени одлуком суда на посао. Људе који имају децу и породице, домаћинства, кредите. Обичне радне људе који нису хтели да скупљају сигурне гласове за Демократску странку и да јој дају део од своје плате. И шта сад са ондашњим градоначелником и председником општине који су знали да на незаконит начин отпуштају људе и да ће оштетити тиме општински буџет? Какву они одговорност имају? Да ли се као људи бар мало лоше осећају? Да ли ће неко од њих бар да се извини?

Војислав Јаношевић је толико волео општину Сурчин и толико јој био посвећен да није изградио нити једно обданиште. Није изградио ни једно обданиште.

Толико је волео општину Сурчин и толико јој био посвећен да је за одржавање манифестације „Бојчинско културно лето“ изнајмљивао озвучење по цени од тричавих 4000 евра (и словима за оне који не верују бројевима: ЧЕТИРИ ХИЉАДЕ ЕВРА), за ЈЕДНО вече.

Толико је волео општину Сурчин и толико јој био посвећен да је своје билборде изнајмљивао својој општини ради промовисања Бојчинског културног лета, по наравно симболичној цени. Своје билборде изнајмљивао својој општини, и плаћао из буџета, себи (ово се мора прочитати опет, јер је као из рубрике Веровали или не).

Војислав Јаношевић јетолико волео општину Сурчин и толико јој био посвећен да је једно време средствима од „донатора“ плаћао плате запосленима у општини, а после су ти донатори као случајно добијали послове преко тендера. Љубав према општини на први поглед. Уз помоћ средстава донатора изграђен је добар део петље повезане са аутопутем, а та „донаторска“ средства у износу од 130 милиона динара је тим истим „донаторима“ Јавно комунално предузеће из Сурчина вратило, уз камату. Посвећеност нема шта.

Та посвећеност се такође огледа у томе што је системски, умишљајно и посвећено направио дуг Градској општини од преко 500 милиона динара (ПЕТСТОТИНА МИЛИОНА ДИНАРА), који је почев од 2012. године почео да се умањује и који је коначно враћен.

Да се не заборави посвећеност према КУД-у ДИОГЕН које је обезбеђивало услуге исхране за запослене Градске општине Сурчин. Услуге исхране обезбеђује културно-уметничко друштво. Да добро сте прочитали. Остала културно-уметничка друштва са територије Сурчина, за време овог посвећеног председника општине Јаношевића, добијала су ситнину из џепа.

Војислав Јаношевић јетолико волео општину Сурчин и толико јој био посвећен да је свакодневно изазивао политичке кризе, крао одборнике других политичких странака, доводио у питање функционисање општине чинећи од ње приватно предузеће, а буџет општине гледао је као сопствени плен. „Барјактар демократије“ у Сурчину коначно је заустављен 2012. године, када је стабилисано функционисање општине и када је буџет општине враћен њеним грађанима.

Војислав Јаношевић јесте у једном био најбољи и најпосвећенији председник неке од 17 београдских општина у време када је његов ментор Драган Ђилас био градоначелник. Као и Драган Ђилас, његов саборац у пљачки, био је најбољи и најпосвећенији у лоповлуку, кршењу закона и пуњењу својих личних џепова, као и сопственом богаћењу на штету грађана.

Грађани општине памте добро Војислава Јаношевића и његово „хапшење“ буџета грађана општине Сурчин. Од када је буџет истргнут и ослобођен из канџи Драгана Ђиласа и Војислава Јаношевића, општина Сурчин је кренула да се опоравља: у општини су изграђени домови културе, тргови, фискултурне сале, позориште, дечија игралишта, путеви, обновљене зграде школа, цркава, месних заједница, општина финансира културно-уметничка друштва, удружења грађана, спортске клубове, у општину Сурчин су почели да долазе домаћи и страни инвеститори који запошљавају наше људе и уопште општина Сурчин постаје добро место за живот.

                                                                                                                                                                                                     Општински одбор СНС Сурчин