„На цести Петровачкој избјеглице

и триста дјеце у колини.

Над цестом круже грабљиве птице,

туђински авиони.

По камењару оснијеженом

челична киша звони...

У снијегу румена Марија,

мамина кћерка једина,

било јој седам година...“

                                Б. Ћопић

 

Централни скуп поводом 26. годишњице прогона и страдања Срба у “Олуји”, одржан је 4. августа у насељу Бусије код Београда, у којем углавном живе избеглице из Хрватске и Босне и Херцеговине. Дану сећања на све страдале и прогнане Србе у војној акцији „Олуја” која је почела 4. августа 1995. године нападом на тадашњу Републику Српску Крајину у којој је протерано око 250.000 Срба, а скоро 2.000 убијено, присуствовао је председник Србије Александар Вучић, државни врх, руководство Републике Српске, лидери Срба из Црне Горе вође Демократског фронта, као и представници Српске листе са Косова и Метохије. 

Опело у Бусијама служио је патријарх Порфирије са архијерејима. Минутом ћутања одата је почаст свим жртвама „Олује“.

На почетку обраћања окупљенима председник Србије Александар Вучић је поздравио јуначке Краишнике из Бусија и између осталог рекао: „И данас када поново подсећамо себе на ово што се догодило у августу 1995. истовремено подсећамо себе на то ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо. Научили смо да се историја можда не понавља, али се свакако римује. Јесу Срби из Хрватске готово и практично нестали. Република Хрватска овај дан прославља као дан победе. Победе над ким? Над честитим домаћинима у селима Лике, Далмације и Кордуна? За нас то нису само страшне бројке страдалих. Никада мећемо заборавити колоне трактора које возе дечаци. Живе су слике сиротињског покућства на тракторским приколицама“.

„Док сам председник Републике нећу да се извињавам онима који су убијали десетине и стотине Срба! Никада се као данас није прекрајала историја. Они који су изазвали Други светски рат, данас нам држе придике како смо геноцидни народ“, поручио је председник Александар Вучић у наставку говора, који је завршио речима: „Мирно спавајте соколови српски, будућност ваше деце наш је завет“.

Патријарх Порфирије је подсетио и на усташке злочине из Другог светског рата, од Глине до Јасеновца, истичући да је наш народ толико пута кроз страдања освајао искуство слободе и васкрсења. Рекао је: „ За мир се молимо данас, памтимо пострадале ближње, али не злопамтимо, док у молитви помињено нашу страдалу чељад упутимо макар једну мисао господу да у своје молитве прими и друге народе, пред њим су све жртве исте, звале се оне Јован, Јозо или Јусуф“.

На платоу испред цркве у Бусијама где је одржана свечаност окупило се неколико хиљада грађана из различитих делова Србије. Међу њима су били и председник Градске општине Сурчин, Стеван Шуша, са сарадницима, руководством и грађанима из сурчинске општине. Један број протераних из својих кућа, прогнаних са својих огњишта, са простора Книнске Крајине (Лике, Северне Далмације, Кордуна и Баније) који су те 1995. године у колонама кренули ка Србији, своје уточиште и дом пронашли су на територији општине Сурчин, где су данас наши драги суграђани, пријатељи и кумови. Свили су ново гнездо у Срему, оставивши срце на пределима испод  Крајишког неба, тамо где им је остало детињство, младост, где су рађани и умирали њихови преци.

После пола века од Другог светског рата, на Петровачкој цести су 1995. године поново биле избеглице и хиљаде, хиљаде  деце, старих и жена у колони. Над небом су кружиле грабљиве птице, ратни авиони хрватског ратног ваздухопловства МиГ-21. Тог 07. августа надлетали су изнад избегличке колоне српских цивила који су се кретали из правца Доњег Лапца ка Босанском Петровцу. Пилоти хрватског РВ и ПВО су јасно могли да виде да се ради о цивилима, а не о војсци. Један авион је испалио неколико пројектила који су усмртили четворо деце, једну девојку, четворо старијих особа. Преко 50 цивила (највише деце) је тешко рањено тога дана. На истом месту, на исти начин, после 50 година поновио се злочин над избеглим  Србима у колони на Петровачкој цести. И поново је једна Марија, мамина ћерка једина, са само седам година, убијена. Међу страдалим цивилима у „Олуји“ било је три четвртине старијих од 60 година. 

 

T.A.

Извор: surcin.rs